Проблемска настава

Уобичајен

У циљу што веће ефикасности наставе, утврђујући као примарни задатак развијање мишљења код ученика, савремена дидактика помоћу психологије формира дидактички систем – проблемску наставу.

Основне категорије проблемске наставе су: проблем, проблемска ситуација, решавање проблема, структура проблемског часа.

Проблем је нека тешкоћа, нека препрека. Проблеми се појављују онда када особа наиђе на извесну тешкоћу или препреку у задовољавању својих жеља или постизању својих циљева. Проналазећи сопствене путеве за савладавање тешкоће, ученик долази до нових знања.

Проблемска ситуација је почетна карика у решавању схваћеног и прихваћеног проблема и као таква она је доживљај неизвесности, очекивања, збуњености, радозналости, тензије.

Смисао проблемске ситуације јесте да мотивише ученике за решавање проблема. Проблемска ситуација настаје услед извесне противречност која је садржана у проблему. Код ученика се побуђује интересовање и жеља да се дође до укидања противречности.

Решавање проблема обухвата низ сложених интелектуалних операција. У фази решавања проблема ученици су усмерени на тражење путева који воде до решења проблема. Решавајући проблем, ученици се сусрећу с тешкоћома, са спорном ситуацијом, као и с празнинама у мисаоном току. Те празнине треба попунити помоћу нових података и тако решити проблем. Од учитеља се захтева да ученику не намеће свој пут решавања проблема већ да, уз минималну помоћ, допусти ученику да сам истражује. Мала помоћ се састоји у подсећању на ближе појмове и правила које ученик треба да користи при решавању проблема.

Једно од најважнијих питања јесте како изгледа проблемски час у пракси, каква је његова структура.

Проблемски час треба да има следеће фазе:

1) стварање проблемске ситуације и формулисање проблема;

2) формирање хипотеза (ученици дају различите одговоре, а учитељ бира онај који је најближи решењу);

3) декомпозиција проблема (разбијање проблема на потпроблеме);

4) решавање проблема;

5) анализа резултата, извођење закључака и генерализација;

6) практична примена нових знања при решавању специјално одабраних задатака.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Advertisements

Индивидуални облик рада за идентификацију степена математичких способности ученика

Уобичајен

Индивидуални облик рада подразумева самосталан рад ученика на решавању истих задатака у оквиру истог наставног времена и истог наставног градива. Начин формулације математичких задатака може да допринесе откривању степена способности ученика.

Пример 1. Уколико се ученицима зада задатак да нађу обим троугла датог на следећој слици, они ће ово лако урадити, чак и ако нису у потпуности усвојили појам обима. Ово неће дати потпуну слику о њиховом знању, а о способностима да и не говоримо.

Међутим, ако би се целом одељењу задао задатак формулисан на следећи начин: Нацртати све троуглове обима 7cm, тада би, поред знања, до изражаја дошле и индивидуалне способности, иницијатива и самосталност. Сваки ученик би, према својим способностима, нашао тројке бројева чији је збир 7 и покушао да нацрта троуглове. Неко ће пронаћи једну, неко две, а неко свих 15 могућности за дужине страница а, b, c. Цртајући, експериментално, најспособнији ученици ће уочити да троугао може да се нацрта само ако најдужа страница није већа од 3 (у нашем случају) и ако је збир дужина сваке две већи од треће. Такође, способнији ученици ће приметити да су троуглови с дужинама страница: 3, 3, 1; 1, 3, 3; 3, 1, 3 подударни и да је довољно нацртати само један. Слично важи и за троуглове са страницама дужина 2, 2, 3; 2, 3, 2; 3, 2, 2.

Налажење свих одговарајућих тројки бројева развија комбинаторно мишљење ученика. Решавајући постављен задатак, ученици су на добром путу да открију важно својство троугла: збир сваке две странице троугла већи је од треће.

Задаци сличне намене могу да се користе већ од првог разреда.

Пример 2. Приликом вежбања задатака у вези с наставним јединицама За толико већи број и За толико мањи број, ученицима се може, на табли или графофолији, приказати 9 дрваца, распоређених у два реда:

||||||        |||||        ||||||||      |||||||

 |||         ||||            |          ||

и од њих тражити да у својим свескама напишу за колико је број дрваца у првом редувећи од броја дрваца у другом реду. Међутим, да би се развијале и одредиле стваралачке способности деце, задатак може да се формулише и на следећи начин: 9 дрваца распоредите у два реда на различите начине тако да у првом реду буде више дрваца него у другом. За колико је број дрваца већи у првом него у другом реду? Сада ће ученици потпуно самостално размештати дрвца и у зависности од способности добити мање или више распореда. И овде сви ученици добијају исти задатак, али је начин његовог решавања потпуно индивидуалан.

Пример 3. Задаци за изграђивање навика рачунања могу да се задају на следећи начин:

– Наћи све бројеве чији је збир 14.

– Наћи све бројеве који сабрани са 8 дају збир мањи од 20.

– Користећи бројеве 2, 8, 6, 12 саставити различите примере за одузимање и сабирање.

У свим примерима ученици раде индивидуално, а резултати њиховог рада зависе искључиво од њихових способности, што ће им омогућити да стекну самопоуздање.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Које су норме за оцењивање?

Уобичајен

Довољан (2) даје се ученицима ако схватају програмске садржаје, могу да их излажу и објашњавају помоћу учитељевих питања, могу да решавају најједноставније задатке и могу да прате даље наставу, али нису довољно самостални у примени стечених знања и треба их стално подстицати на извршавање обавеза. На нивоу оцене 2 налазе се ученици чији квантитет знања не прелази ниво препознавања и репродукције (појава, дефиниција, правила, формула итд.). За оцену 2 ученик треба да усвоји минимум програмских захтева из свих делова градива. Учитељ, сагледавши целокупан програм, одређује минимум за сваки део градива. Тај минимум треба да омогући успешно даље праћење наставних садржаја и остваривање прокламованих наставних циљева. Уколико ученик на редовној настави не усвоји предвиђени минимум, одређује се за допунску наставу.

Добар (3) добија ученик који је усвојио програмско градиво, служи се стеченим знањем и примењује га у сличним ситуацијама. Није довољно самосталан у излагању и тумачењу наученог, а навике и вештине му нису на довољно високом нивоу. Уме самостално да решава једноставније проблеме и практичне задатке, али није увек ажуран у испуњавању постављених захтева. У савладавању већих тешкоћа потребна му је помоћ. Оцена 3 захтева ниво разумевања.

Врло добар (4) може добити ученик који је усвојио и савладао програм, схватио и разумео суштину програмских садржаја и може самостално да их излаже, успешно повезује старо с новим, поседује одговарајуће навике и умећа, оспособљен је за примену стечених знања у решавању задатака. Приликом стицања нових знања мање је самосталан. Обавезе испуњава одговорно и на време. Оцену четири добијају ученици који се налазе на нивоу примене знања.

Одличан (5) добија ученик који је савладао све елементе програма, схвата их и тумачи наводећи нове примере, зна да се служи стеченим знањем, има развијене навике и вештине, има развијен интерес за предмет, упоран је и тачан у извршавању обавеза, способан је да самостално дође до знања и користи се уџбеником и другом литературом. Постављене задатке решава на више начина, самостално може да саставља задатке и поставља проблеме. Ученик који има одличну оцену налази се на нивоу стваралачког решавања проблема. На овом нивоу долази до изражаја велика способност апстраховања, генерализације, интуитивно и продуктивно мишљење.

Учитељи имају и важан задатак да оспособе ученике за самооцењивање. Најбоља оцена коју даје учитељ јесте она која се подудари с оценом коју је исказао ученик. Да би ученик био у стању да себе објективно оцени, учитељ мора да систематски оцењује сваког ученика, да му указује на оно шта је добро и на пропусте, да добро сагледа могућности сваког ученика и да укаже на њих. Заједно са свим ученицима треба да анализира одговоре сваког појединца. Учитељ може предложити да сви пажљиво слушају одговор или прате израду задатка свога друга и да их усмено анализирају, указујући на добру страну одговора, као и на грешке.

Такође, ученици треба да знају који су одговори за оцену, а који се не оцењују. Ако су оцене описне, учитељ мора да прати како их ученици примају и разумеју.

Уколико ученике не оспособимо да самостално прате и оцењују квалитет свога рада, остављамо их да увек зависе од неког ауторитета који ће их оцењивати. Способност за самоевалуацију предуслов је за остваривање важног циља, а то је оспособљавање ученика да континуирано и активно раде на сопственом развоју и образовању.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Како изгледа структура часа индивидуализоване наставе?

Уобичајен

Индивидуализован облик рада подразумева самосталан рад сваког ученика на посебним задацима. Захтеви који се постављају пред ученике усклађени су са степеном њиховог интелектуалног развоја. Индивидуализација се усмерава у правцу темпа рада, нивоа и обима савладавања појединих садржаја програма, односа учитеља према ученику итд. У индивидуализованој настави (раду) ученици уче самосталним темпом. Треба водити рачуна о томе да су образовно-васпитни задаци за све ученике исти, сви имају исти циљ, али се тај циљ достиже у складу с нивоима који су својствени индивидуи.

Пример индивидуализоване наставе: Зависност збира од сабирака- обрада

I – Уводни део: 12 мин.

1. Даје се упутство за самостално учење из уџбеника.

2. Самосталан рад ученика у складу с упутством.

3. Резиме прочитаног.

II – Главни део: 18 мин.

Рад на диференцираним задацима, с повратним информацијама. Задаци имају три нивоа: А, Б, В.

III – Завршни део: 15 мин.

Провера усвојености градива и примена (мини тест с повратним информацијама).

Давање домаћих задатака.

I (уводни део): Учитељ даје кратко упутство: „Погледајте урађене примере у књизи, погледајте уоквирен текст (закључак) и потрудите се да то разумете. Урадите 1. и 2. задатак“ итд.

У циљу извођења закључака учитељ може да води хеуристички дијалог тако што се заједнички анализирају урађени задаци, из којих ученици извлаче главне закључке:

– ако један сабирак повећамо за неки број, и збир се повећава за тај број;
– ако један сабирак смањимо за неки број, и збир се смањује за тај број.

Учитељ сада пише на табли:

1) 32 + 16 = 48 и ученицима упућује питање: „Шта ће се десити ако се један сабирак, нпр. први, увећа за 3, а други остане непромењен?“ ((32 + 3) + 16 = 35 + 16 = 51, а то је 48 + 3, тј. ако се један сабирак увећа за неки број, и збир се увећава за тај број);

2) 23 + 14 = 37 и ученицима упућује питање: „Ако се један сабирак, на пример други, умањи за 3, шта ће се десити са збиром?“ ((23 + (14 – 3) = 23 + 11 = 34, а то је 37 – 3, тј. Ако се један сабирак смањи за неки број, и збир се смањује за тај број).

II (главни део): Сада ученици самостално решавају задатке различитог степена тежине. Сами се опредељују коју групу задатака ће радити:

Група А (лакши задаци са упутствима)

1. Ако се један сабирак промени за неки број, и збир се мења за тај број. На пример: 130 + 40 = 170

(130 + 10) + 40 = 140 + 40 = 180, а то је 170 + 10

Допиши број који недостаје:

а) (130 + 20) + 40 = 150 + 40 = 190, а то је………..+ 20

б) 130 + (40 + 30) = 130 + 70 =……….., а то је………..+ 30

2. Ако један сабирак смањимо за неки број, и збир се смањује за тај број.

130 + 40 = 170

(130 – 10) + 40 = 120 + 40 = 160, а то је 170 – 10

Допиши број који недостаје:

а) (130 – 20) + 40 = 110 + 40 = 150, а то је………..– 20

б) 130 + (40 – 30) = 130 + 10 =……….., а то је………..– 30

3. Напиши како ће се променити збир два броја ако се један сабирак

а) повећа за 32, збир ће се……………………………………….

б) смањи за 38, збир ће се………………………………………..

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Група Б (средња тежина)

Користећи израчунати збир

432 + 236 = 668

на црту упиши број који недостаје:

1. а) (432 + 128) + 236 = 560 + 236 = 796, а то је………..+ 128

    б) 432 + (236 + 141) = 432 + 377 = 809, а то је………..+ 141

2. а) (432 – 148) + 236 = 284 + 236 = 520, а то је………..– 148

    б) 432 + (236 – 147) = 432 + 89 = 521, а то је………..  – 147

3. На основу прве једнакости одредити х у примерима:

а) 256 + 321 = 577                  б) 378 + 423 = 801

(256 + x) + 321 = 600             378 + (423 – x) = 791

x =………….                                          x =…………..

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Група В (тежи задаци)

1.Попуни табелу и на основу тога одговори на питања:

а б а + б  
326 412 738  
326 + 138 412 876 ………..+ 138
326 412 + 153 891 ………..+ 153
326 – 131 412 607 ………..– 131
326 412 – 163 575 ………..– 163

а) Како се мења збир у табели ако се један од сабирака повећа за неки број?

 ………………………………………………………………………………………………………………………………

б) Како се мења збир у табели ако се један од сабирака умањи за неки број?

 ………………………………………………………………………………………………………………………………

2.Користећи једнакости у првој колони табеле одреди х.

267 + 431 = 698 (267 + x) + 431 = 836 x= ………………
528 + 231 = 759 528 + (231 + x) = 800 x= ………………
321 + 463 = 784 (321 – x) + 463 = 700 x= ………………
623 + 317 = 940 623 + (317 – x) = 900 x= ………………

3. Драган је имао 678 сличица. Добио је од брата још 241 сличицу.

а) Колико је сличица имао укупно?

б) Да је пре него што је добио од брата узео и од друга Милана сличице које му је овај нудио, укупно би имао 973. Колико је сличица Милан понудио Драгану?

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Решења свих задатака демонстрирају се преко графофолије и ученици могу да самостално преконтролишу оно што су урадили.

III (завршни део): У овом делу часа учитељ каже деци да би било интересантно да се процени колико су, радећи сами, успели да савладају градиво. Ученицима се даје предлог да ураде мини-тест.

Мини-тест (8–10 мин.)

1. Данас смо научили:

а) Ако један сабирак повећамо за неки број…………………………………………………

б) Ако један сабирак смањимо за неки број………………………………………………….

2. Како ће се променити збир ако се један сабирак

а) повећа за 48:…………………………………………………………………………………………..

б) смањи за 36:…………………………………………………………………………………………..

в) повећа за 263:…………………………………………………………………………………….

г) смањи за 426:…………………………………………………………………………………….

3. Одреди вредност сваког израза применом израчунатог збира и само једног сабирања или одузимања:

263 + 63 = 326

а) 263 + (63 + 47) =………….

б) 263 + (63 – 51) =………….

4. Одреди х упоређујући другу једнакост с првом:

263 + 481 = 744

(263 + x) + 481 = 780

x= ………….

Како си добио x?_____________________________________

Ученици могу на графофолији да виде резултате теста и да сами преконтролишу решења, или ће им учитељ саопштити резултате на следећем часу.

Домаћи задаци: И приликом давања домаћих задатака треба водити рачуна о индивидуалним способностима ученика. Домаћи задаци могу да се задају као обавезни, факултативни или задаци на више нивоа.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Радионице

Уобичајен

Ауторксе радионице

Оригами жабице – Двочас ликовне културе у одељењу, 25. април 2017. године. Након једнонедељне праксе у комбинованом одељењу Јована Ранковић, студенткиња 3. године Учитељског факултета у Јагодини , испланирала је и реализовала ликовну радионицу.

Дислексија и метода којом је деца превазилазе

Уобичајен

Деци се поправљао рукопис. Родитељи су саопштавали да се код малишана усредсређена пажња задржава све дуже. Мерцених је сматрао да су те неочекиване користи последица неких општих побољшања које програм подстиче у менталној обради информација …