Дан поезије,диван пример сарадње месне заједнице и школе

Уобичајен

Дана 26. маја 2017. године у издвојеном одељењу ОШ „Рада Шубакић“ у Пајсијевићу организовано дружење ученика и песника из Чајетине и Удружења песника Крагујевца:

  1. Мирјана Ранковић Луковић са гостима Мирјана Лопин Дризо и Жарко Божанић
  2. Раденко Бјелановић и Момчило Милојевић

Деца су имала прилику да слушају ауторске стихове као и да прочитају своје радове настале у настави и ваннаставним активностима. Више о догађају …

Дан поезије у Пајсијевићу

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ђурђевдан, цветни празник и обичај краси подунавски и шумадијски крај

Уобичајен

ДАТУМ РЕАЛИЗАЦИЈЕ: 5. мај 2017. године

АУТОРИ И РЕАЛИЗАТОРИ:

  1. Слађана Доброта_ ОШ „ Иво лола Рибар“, Скобаљ
  2. Наташа Белић_OШ „ Рада Шубакић“, Гружа_ издвојено одељење у Лесковцу

ОПШТИ ЦИЉ: 

  • Остварити директно увођење ученика у активности ревитализације традиције кроз непосредно упознавање материјалне и духовне традицијске културе свог народа у ужем и ширем окружењу;
  • Упознавање са фолклором празницима и обичајима и веровањима везаним за те празнике;
  • Усвајање елементарних знања о биљкама и њиховој улози у народној традицији.

СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ: 

  • Утврђивање знања о обичајно-обредним радњама везаним за празник Ђурђевдан;
  • Развијање позитивног односа према традицији свог народа;
  • Развијање моторичких вештина кроз израду предмета.

КОРЕЛАЦИЈА: Српски језик, народна традиција, верска настава, музичка култура, ликовна култура,креативна радионица, од играчке до рачунара

ДОПРИНОС ВАШЕГ РАДА УНАПРЕЂИВАЊУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА: 

  • У веселој, позитивној  атмосфери обрађена је наставна јединица. Деца су на занимљив начин усвајала нова знања о
  • Верама у свету;
  • Разликма православаца и католика као хришћана
  • Историјској личности Светог Ђорђа ( зашто је проглашен за свеца ког славе Хришћани, како Православци тако и Католици);
  • Народна веровања и обичаји везани за празник
  • Деца су на занимљив начин деца су током једног наставног часа разменила искуства и знања , час путем ВИБЕРА. Том приликом:
  • Прочитани су састави „Сазнали о Светом Ђорђу“
  • Испричано о обичајима и веровањима везаним за празник
  • Деца су написала стихове на тему Ђурђевдана
  • Од написане песме направили песму
  • Обука плетење венчића
  • Плетење венчића од пролећног биља
  • Разменили фотографије

РЕЗУЛТАТ: Деца су уживала у размени знања са друговима из сасвим другог краја. Радост што су могли да покажу, демонстрирају своја знања, способности … могла се видети у сваком тренутки док је трајала размена путем вибера.

КОМЕНТАРИ УЧЕНИКА: 

  • Димитрије станојевић, Лесковац, 4.разред_ Ово ми је најзанимљивији дан у животу. Памтићи га док сам жив.
  • Филип Николић, Лесковац, 3. разред_Баш су се потрудили и допада ми се песмица коју су написали.
  • Николина Радовановић, Лесковац, 2 разред_Мени се допао њихов венчић.
  • Емилија Антоновић, Скобаљ: Све су јако лепо осмислили и урадили.
  • Миљан Богдановић, Скобаљ: Баш је занимљиво да на овакав начин упознајемо и сазнајемо о обичајима и да се упознајемо са новим другарима.
  • Дијана Милојевић, Скобаљ: Они су баш добро припремили текстове везане за Ђурђевдан…

ОПИС  САДРЖАЈА ПО КОРАЦИМА

ТОК АКТИВНОСТИ У ОБА ОДЕЉЕЊА_ ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ
Лесковац_Наташа Белић Скобаљ_ Слађана Доброта
1.        корак: Мотивациона активност_Вере света

2.        корак: Хришћани_сличности и разлике_Венов дијаграм

3.        корак: Истицање теме тематског дана

4.        корак : Знам о Ђурђевдану

5.        корак: Верска настава_ Историјски лик Светог Ђорђа

6.        корак: Српски језик_ Сазнали смо о Светом Ђорђу_састав

7.        корак: Народна традиција_ Веровања и обичаји нашег краја

1.        корак: Мотивациона активност_слушање песме „Ђурђевдан“

2.        корак: Разговор о теми песме. Карактеристично за Ђурђевдан? Порекло назива празника?

3.        корак: Српски језик_ формирање група и писање песама. Читање песама, анализа и избор најбоље.

4.        корак:Музичка култура_компонују мелодију на стихове песме настале на часу српског језика уз пратњу ритмичких дечјих инструмената

 Размена путем ВИБЕРА

1.        ЛЕСКОВАЦ : Упознавање другова из Скобаља са ликом Светог Ђорђа у историји; обичаји и веровања нашег краја уочи и на сам Ђурђевдан

2.        СКОБАЉ: Групно казивање стихова песме настале на часу српског језика; Извођење песме уз пратњу ритмичких дечјих инструмената; демонстрација плетење венчића од пролећног биља

3.        Плетење венчића

4.        Изложба насталих рукотворина

5.        Размена фотографија

Завршна активност

 Ликовна култура_ Бојење и састављање иконе Светог Ђорђа

 

Завршна активност

 Од играчке до рачунара_Израда презентације ,,Ђурђевдан_цветни празник и обичај краси подунавски и шумадијски крај“

Евалуација

ПРОДУКТИ ДАНА НА ЛИНКОВИМА

Сазнали о Светом Ђорђу

Ђурђевдан, песма

Рад презентован на 31. Сабору учитеља Републике Србије и налази се у Зборнику радова истоименог скупа

 

 

Заветине или Литије

Уобичајен

IMG_4468Заветине су врста народног празника који се празнује у селима по Србији.У Србији свако село има по један дан који слави и светкује. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Обичај се негде зове „заветина“, а негде се каже „носити крста“ или „крстоноше“ (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Гружи овај обичај зову „Литија“, а у неким крајевима источне Србије „Литије“ или „Крсти“.

Запис је, у Србији, дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а ређе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст (често камени), a околни простор може бити ограђен. IMG_4458

Запис је табуирано дрво: верује се да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. На њега се не сме пењати или под њим спавати, плодови му се не смеју кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смеју сакупљати. Село може имати више записа: главни запис у насељу или поред њега, и неколико других обично одабраних тако да окружују сеоско подручје са свих страна.

Запис има битну улогу у обредима везаним за крстоноше или литије, сеоски празник који се одржава најчешће између Васкрса и Петровских поклада (прва недеља по Духовима). У неким селима је овај празник спојен са сеоском славом, те се његови обреди изводе тог дана, док је у другима сасвим одбачен. Крстоноше започињу окупљањем народа код цркве и формирањем литије са крстом, иконом и црквеним барјацима на челу. Литија обилази атар села, при чему се зауставља код записа и појединих раскршћа где свештеник очита молитве, па иде даље у круг све док се не врати до цркве. При томе се на сваком запису обнови урезани крст, и дрво се окади.У источној Србији се у дрвету проврти рупа у коју се сипају уље и тамјан. Девојке и момци у литији певају: „Од два класа шиник жита, од две гиџе чабар вина.“IMG_4503

Главно богослужење за овај празник одржава се код главног записа, или у цркви након повратка литије. Током богослужења, свештеник и лице изабрано за домаћина литије изводе обред ломљења колача (округле обредне погаче). Колач се окрене три пута слева на десно, а затим се преломи на две половине. Једна половина се преда свештенику, а друга особи која ће бити домаћин литије наредне године. Под главним записом се често приреди гозба за учеснике у литији, а може се и коло заиграти. Некад се ту клала овца тако да крв животиње шикне на стабло и корење записа.

Нека села празнују дан сећања на претрпљену несрећу, као што је поплава, IMG_4512пожар,или удар грома. Богослужење за овај празник, познат под именом заветина, може се такође одржати код записа. Сврха заветине, као и крстоноша, је да се село и усеви заштите од временских непогода и других несрећа, да се Бог умоли за добру летину. Поред обреда везаних за ова два празника, некад су се под записом у селима без цркве венчавали младенци, крштавала деца, и обављали други црквени обреди. Људи са здравственим тегобама су ноћу на запису остављали одећу, верујући да ће им то донети излечење.У Пеку и Звижду су под записом палили ватру на Проштене покладе, дан пред почетак ускршњег поста. Под њим су у Гружи давали новац на зајам.

IMG_4494Српски историчар религије Веселин Чајкановић сматра да је запис наслеђен из претхришћанске религије Срба, у којој је имао улогу храма. Под њим су се, као у храму, чиниле молитве и приносиле жртве. За запис се најчешће бира храст, дрво посвећено Перуну—богу громовнику у старој словенској вери.

 

Село Лесковац, околина Груже. Сеоске Литије 8. 6. 2017.године.

Запис у школском дворишту.

Савети за лакше и боље памћење

Уобичајен

Концентрација је способност да своје мисли усмеримо у одређеном правцу, како бисмо извршили неки задатак. Иако од детета очекујемо да уме да “држи пажњу” на некој активности тек кад крене у школу, са вежбањем концентрације може се почети већ од првих месеци живота…

Дан детета

Уобичајен

Доласком на свет та мала бића нас уче многим стварима: да будемо весели, а да нам за то није потребан разлог,да будемо упорни и истрајни као када са ормара желимо забрањени слаткиш,да када паднемо док трчимо кроз паркић брзо и устанемо, када плачемо да нам загрљај драгих буде уточиште и подстрек за даље.То су ваша и наша деца и треба их заливати и неговати као цвет, јер цвет је украс баште и украс света.

Извор: Логопедски едукативни центар Чабаркапа

Драги наши родитељи, деца су као младо дрво. У почетку слаби и нејаки, треба им наша помоћ. Док њихово стабло не ојача, добије бујну крошњу и здраве плодове наша су брига.

Од њиховог рођења па до одласка од нас свако од њих има своју причу. Ми их учимо животу, али и они нас. Они нас воле, а и ми њих. Заједно плачемо и смејемо се, падамо и устајемо.

Али највећу школу живота уче или савладају у кругу породице уз маму, тату, баку, деку, бату, секу…

Извор: Логопедски едукативни центар Чабаркапа

Фестивал “ Математика у мају 3″ из угла учесника

Уобичајен

Festival „Matematika u maju 3“ , u organizaciji NiMat-a (Niška matematika), odrtžaće se u subotu, 20. 5.  u terminu od 10-17h u RC Niš (Pariske Komune bb).

NiMat je neprofitabilno udruženje nastavnika i svih ljubitelja i poštovalaca matematike,  koji sa ogromnim entuzijazmom ogranizuju brojne aktivnosti tokom godine sa ciljem rušenja predrasuda da je matematika bauk, širenja  ljubavi prema matematici kroz interaktivne radionice sa učenicima osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta… Predsednica uduženja je  Sonja Šumonja, prof. matematike a zamenica Suzana Miljković, prof. raz. nast. koje su i proteklih godina predvodile u organizaciji manifestacija Matematika u maju, Letomat, Priprematika, Igromat, Šarena strana matematike (na Nauk nije bauk 8 i 9)…
Kao i Maj – mesec matematike u Beogradu, i ovogodišnji niški festival matematike je namenjen popularizaciji iste, osvetljavanju pogleda na matematiku iz drugog ugla, kroz potpuno drugačiji pristup, njenom približavanju učenicima, pogotovu najmlađima koji će ostvariti prvi kontakt sa svojim budućim nastavnicima matematike možda baš na ovogodišnjem festivalu, priibližavanje njenih raznovrsnih sadržaja, drugačije pristupe učenicima osnovnih i srednjih škola i gimnazija.
Ovogodišnji festival  podržavaju CPN (Centar za promociju nauke), RC Niš…
Na otvaranju festivala  svoje prisustvo su najavili brojni zvaničnici i ugledne ličnosti među kojima je i direktor CPN-a čiju smo zahvalnicu dobili već u osnivačkoj godini.
                                                           Тако су уочи фествала писале “ Нишке новине“

Из угла учесеника, било је то овако !

Последње припреме пред почетак фестивала. 

И док домаћини обављају последње позиве, стављају завршне потписе … ја сам уживала у „Парку знања“. 

… у дворишту Регионалног центра формира Научна учионица у у којој ће се деци, ученицима и младима Града Ниша на популаран начин приближити научни садржаји. За ту намену, на припремљеном делу дворишта Центра, „на отвореном“, биће инсталирана наставна средства и то: Паскалов трон (факирова столица), Архемедова бележница, Магнетни тунел и Галилејево клатно.  Ове инсталације биће коришћене за  организовања јавних часова за децу и ученике нишких предшколских установа и школа.

Ту су и најмлађи у улози вршњачких едукатора. 

Свечано отварање фестивала!

Преформанс “ Боје“

GRUBB je na festivalu „Matematika u maju 3“ predstavio zanimljive matematičke igre, zagonetke, tajne magičnog kvadrata i Vedske matematike, ali smo učili posetioce i da broje na romskom. Naši mali glumci dramskim komadom Duga obojili su i uveličali svečano otvaranje. Družili smo se, uživali u interaktivnim igrama i širili ljubav prema matematici. 🙂 GRUBB Niš

Интерактивна поставка 

Поставка професорке Шумоња Соње и њених ученика из Електортехничке школе “ Никола Тесла“ Ниш

Фестивал „Математика у мају 3”

20.05.2017. У Регионалном центру је, у организацији удружења наставника НиМат, одржан Фестивал „Математика у мају 3”, у оквиру светске манифестације „Мај-месец математике“.
Циљ овог, трећег по реду фестивала, је популаризацијa математике, њено приближавањe ученицима, посебно најмлађима који су на Фестивалу остварили први контакт са будућим наставницима математике и приближили се њеним разноврсним садржајима. Фестивал је намењен и ученицима основних и средњих школа, и гимназија.
Иначе, Фестивал је отворио градски већник задужен за образовање Бојан Крстић, а присутне су поздравиле Соња Шумоња, председник удружења НиМат и Виолета Панчић, представник РЦ-а Ниш.
На манифестацији су своју креативност и стваралаштво у области математике приказали наставници и ученици из 10 основних и средњих школа из Србије, Удружење Грубб, Удружење ПроМенс, Удружење Менса, Удружење СЕРБЦРАФТ и Амерички кутак Ниш. Упоредо са презентацијом занимљивих садржаја из математике одвијала су се и предавања за наставнике. Наставници из Србије, њих 13, презентовали су колегама примере добре праксе. Било је и уклучења путем скајпа – четири наставника из Србије и једног из Румуније.
У току целог дана, око 100 ученика, родитеља и наставника, обишло је фестивал.

О фестивалу пише и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Нишу на свом сајту.

И на крају морам рећи да осећам понос и задовољство што сам била део овог скупа. Захвална сам домаћинима на позиву и гостопримству. С нестрпљењем чекам следећу годину и месец мај …

Још o дешавањима на фестивалу можете погледати на :

  1. ФБ станици Сузане Миљковић 
  2. ФБ страници Сузане Вељковић 
  3. Шта би рекли Питагора, Еуклид, …
  4. ФБ страници Иване Ћирић 
  5. Američki kutak Niš 
  6. Школски портал 

4