Математика и примене

Уобичајен
Математика и примене

Осми синпозијум „Математика и примене“, национални скуп са међународним учешћем, одржан  18. и 19. 11. 2017. године у Београду, у организацији Математичког факултета Универзитета у Београду и Српске академије наука.

Коаутор и излагач рада “ Занимљиви материјали у математици разредне наставе“ са колегиницама;

  • Лидијом Виденовић, ОШ „Јелица Миловановић“ Сопот;
  • Слађаном Добротом, ОШ „Иво Лола Рибар“ Скобаљ.

Фотографије на линку  https://photos.app.goo.gl/Dc2eJMoyc9zNS2Xt6

Презентовани рад се налази на званичном сајту Математичког факултета у Београду.

Занимљива математика

Уобичајен
Занимљива математика

Четврта  коференција МАМАТ 2017 ,са међународним учешћем    

“ Методички аспекти наставе математике“

одржана је 02. 11. 2017. у Јагодини на Учитељском факултету.

Коаутор и излагач рада „Да учи свако брзо и лако – занимљива математика“ са колегиницом Лидијом Виденовић, ОШ „Јелица Миловановић“ Сопот.

Фотографије на линку  https://photos.app.goo.gl/i7HpY76YQcPA97TG9

Проблемска настава

Уобичајен

У циљу што веће ефикасности наставе, утврђујући као примарни задатак развијање мишљења код ученика, савремена дидактика помоћу психологије формира дидактички систем – проблемску наставу.

Основне категорије проблемске наставе су: проблем, проблемска ситуација, решавање проблема, структура проблемског часа.

Проблем је нека тешкоћа, нека препрека. Проблеми се појављују онда када особа наиђе на извесну тешкоћу или препреку у задовољавању својих жеља или постизању својих циљева. Проналазећи сопствене путеве за савладавање тешкоће, ученик долази до нових знања.

Проблемска ситуација је почетна карика у решавању схваћеног и прихваћеног проблема и као таква она је доживљај неизвесности, очекивања, збуњености, радозналости, тензије.

Смисао проблемске ситуације јесте да мотивише ученике за решавање проблема. Проблемска ситуација настаје услед извесне противречност која је садржана у проблему. Код ученика се побуђује интересовање и жеља да се дође до укидања противречности.

Решавање проблема обухвата низ сложених интелектуалних операција. У фази решавања проблема ученици су усмерени на тражење путева који воде до решења проблема. Решавајући проблем, ученици се сусрећу с тешкоћома, са спорном ситуацијом, као и с празнинама у мисаоном току. Те празнине треба попунити помоћу нових података и тако решити проблем. Од учитеља се захтева да ученику не намеће свој пут решавања проблема већ да, уз минималну помоћ, допусти ученику да сам истражује. Мала помоћ се састоји у подсећању на ближе појмове и правила које ученик треба да користи при решавању проблема.

Једно од најважнијих питања јесте како изгледа проблемски час у пракси, каква је његова структура.

Проблемски час треба да има следеће фазе:

1) стварање проблемске ситуације и формулисање проблема;

2) формирање хипотеза (ученици дају различите одговоре, а учитељ бира онај који је најближи решењу);

3) декомпозиција проблема (разбијање проблема на потпроблеме);

4) решавање проблема;

5) анализа резултата, извођење закључака и генерализација;

6) практична примена нових знања при решавању специјално одабраних задатака.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Индивидуални облик рада за идентификацију степена математичких способности ученика

Уобичајен

Индивидуални облик рада подразумева самосталан рад ученика на решавању истих задатака у оквиру истог наставног времена и истог наставног градива. Начин формулације математичких задатака може да допринесе откривању степена способности ученика.

Пример 1. Уколико се ученицима зада задатак да нађу обим троугла датог на следећој слици, они ће ово лако урадити, чак и ако нису у потпуности усвојили појам обима. Ово неће дати потпуну слику о њиховом знању, а о способностима да и не говоримо.

Међутим, ако би се целом одељењу задао задатак формулисан на следећи начин: Нацртати све троуглове обима 7cm, тада би, поред знања, до изражаја дошле и индивидуалне способности, иницијатива и самосталност. Сваки ученик би, према својим способностима, нашао тројке бројева чији је збир 7 и покушао да нацрта троуглове. Неко ће пронаћи једну, неко две, а неко свих 15 могућности за дужине страница а, b, c. Цртајући, експериментално, најспособнији ученици ће уочити да троугао може да се нацрта само ако најдужа страница није већа од 3 (у нашем случају) и ако је збир дужина сваке две већи од треће. Такође, способнији ученици ће приметити да су троуглови с дужинама страница: 3, 3, 1; 1, 3, 3; 3, 1, 3 подударни и да је довољно нацртати само један. Слично важи и за троуглове са страницама дужина 2, 2, 3; 2, 3, 2; 3, 2, 2.

Налажење свих одговарајућих тројки бројева развија комбинаторно мишљење ученика. Решавајући постављен задатак, ученици су на добром путу да открију важно својство троугла: збир сваке две странице троугла већи је од треће.

Задаци сличне намене могу да се користе већ од првог разреда.

Пример 2. Приликом вежбања задатака у вези с наставним јединицама За толико већи број и За толико мањи број, ученицима се може, на табли или графофолији, приказати 9 дрваца, распоређених у два реда:

||||||        |||||        ||||||||      |||||||

 |||         ||||            |          ||

и од њих тражити да у својим свескама напишу за колико је број дрваца у првом редувећи од броја дрваца у другом реду. Међутим, да би се развијале и одредиле стваралачке способности деце, задатак може да се формулише и на следећи начин: 9 дрваца распоредите у два реда на различите начине тако да у првом реду буде више дрваца него у другом. За колико је број дрваца већи у првом него у другом реду? Сада ће ученици потпуно самостално размештати дрвца и у зависности од способности добити мање или више распореда. И овде сви ученици добијају исти задатак, али је начин његовог решавања потпуно индивидуалан.

Пример 3. Задаци за изграђивање навика рачунања могу да се задају на следећи начин:

– Наћи све бројеве чији је збир 14.

– Наћи све бројеве који сабрани са 8 дају збир мањи од 20.

– Користећи бројеве 2, 8, 6, 12 саставити различите примере за одузимање и сабирање.

У свим примерима ученици раде индивидуално, а резултати њиховог рада зависе искључиво од њихових способности, што ће им омогућити да стекну самопоуздање.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Које су норме за оцењивање?

Уобичајен

Довољан (2) даје се ученицима ако схватају програмске садржаје, могу да их излажу и објашњавају помоћу учитељевих питања, могу да решавају најједноставније задатке и могу да прате даље наставу, али нису довољно самостални у примени стечених знања и треба их стално подстицати на извршавање обавеза. На нивоу оцене 2 налазе се ученици чији квантитет знања не прелази ниво препознавања и репродукције (појава, дефиниција, правила, формула итд.). За оцену 2 ученик треба да усвоји минимум програмских захтева из свих делова градива. Учитељ, сагледавши целокупан програм, одређује минимум за сваки део градива. Тај минимум треба да омогући успешно даље праћење наставних садржаја и остваривање прокламованих наставних циљева. Уколико ученик на редовној настави не усвоји предвиђени минимум, одређује се за допунску наставу.

Добар (3) добија ученик који је усвојио програмско градиво, служи се стеченим знањем и примењује га у сличним ситуацијама. Није довољно самосталан у излагању и тумачењу наученог, а навике и вештине му нису на довољно високом нивоу. Уме самостално да решава једноставније проблеме и практичне задатке, али није увек ажуран у испуњавању постављених захтева. У савладавању већих тешкоћа потребна му је помоћ. Оцена 3 захтева ниво разумевања.

Врло добар (4) може добити ученик који је усвојио и савладао програм, схватио и разумео суштину програмских садржаја и може самостално да их излаже, успешно повезује старо с новим, поседује одговарајуће навике и умећа, оспособљен је за примену стечених знања у решавању задатака. Приликом стицања нових знања мање је самосталан. Обавезе испуњава одговорно и на време. Оцену четири добијају ученици који се налазе на нивоу примене знања.

Одличан (5) добија ученик који је савладао све елементе програма, схвата их и тумачи наводећи нове примере, зна да се служи стеченим знањем, има развијене навике и вештине, има развијен интерес за предмет, упоран је и тачан у извршавању обавеза, способан је да самостално дође до знања и користи се уџбеником и другом литературом. Постављене задатке решава на више начина, самостално може да саставља задатке и поставља проблеме. Ученик који има одличну оцену налази се на нивоу стваралачког решавања проблема. На овом нивоу долази до изражаја велика способност апстраховања, генерализације, интуитивно и продуктивно мишљење.

Учитељи имају и важан задатак да оспособе ученике за самооцењивање. Најбоља оцена коју даје учитељ јесте она која се подудари с оценом коју је исказао ученик. Да би ученик био у стању да себе објективно оцени, учитељ мора да систематски оцењује сваког ученика, да му указује на оно шта је добро и на пропусте, да добро сагледа могућности сваког ученика и да укаже на њих. Заједно са свим ученицима треба да анализира одговоре сваког појединца. Учитељ може предложити да сви пажљиво слушају одговор или прате израду задатка свога друга и да их усмено анализирају, указујући на добру страну одговора, као и на грешке.

Такође, ученици треба да знају који су одговори за оцену, а који се не оцењују. Ако су оцене описне, учитељ мора да прати како их ученици примају и разумеју.

Уколико ученике не оспособимо да самостално прате и оцењују квалитет свога рада, остављамо их да увек зависе од неког ауторитета који ће их оцењивати. Способност за самоевалуацију предуслов је за остваривање важног циља, а то је оспособљавање ученика да континуирано и активно раде на сопственом развоју и образовању.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Како изгледа структура часа индивидуализоване наставе?

Уобичајен

Индивидуализован облик рада подразумева самосталан рад сваког ученика на посебним задацима. Захтеви који се постављају пред ученике усклађени су са степеном њиховог интелектуалног развоја. Индивидуализација се усмерава у правцу темпа рада, нивоа и обима савладавања појединих садржаја програма, односа учитеља према ученику итд. У индивидуализованој настави (раду) ученици уче самосталним темпом. Треба водити рачуна о томе да су образовно-васпитни задаци за све ученике исти, сви имају исти циљ, али се тај циљ достиже у складу с нивоима који су својствени индивидуи.

Пример индивидуализоване наставе: Зависност збира од сабирака- обрада

I – Уводни део: 12 мин.

1. Даје се упутство за самостално учење из уџбеника.

2. Самосталан рад ученика у складу с упутством.

3. Резиме прочитаног.

II – Главни део: 18 мин.

Рад на диференцираним задацима, с повратним информацијама. Задаци имају три нивоа: А, Б, В.

III – Завршни део: 15 мин.

Провера усвојености градива и примена (мини тест с повратним информацијама).

Давање домаћих задатака.

I (уводни део): Учитељ даје кратко упутство: „Погледајте урађене примере у књизи, погледајте уоквирен текст (закључак) и потрудите се да то разумете. Урадите 1. и 2. задатак“ итд.

У циљу извођења закључака учитељ може да води хеуристички дијалог тако што се заједнички анализирају урађени задаци, из којих ученици извлаче главне закључке:

– ако један сабирак повећамо за неки број, и збир се повећава за тај број;
– ако један сабирак смањимо за неки број, и збир се смањује за тај број.

Учитељ сада пише на табли:

1) 32 + 16 = 48 и ученицима упућује питање: „Шта ће се десити ако се један сабирак, нпр. први, увећа за 3, а други остане непромењен?“ ((32 + 3) + 16 = 35 + 16 = 51, а то је 48 + 3, тј. ако се један сабирак увећа за неки број, и збир се увећава за тај број);

2) 23 + 14 = 37 и ученицима упућује питање: „Ако се један сабирак, на пример други, умањи за 3, шта ће се десити са збиром?“ ((23 + (14 – 3) = 23 + 11 = 34, а то је 37 – 3, тј. Ако се један сабирак смањи за неки број, и збир се смањује за тај број).

II (главни део): Сада ученици самостално решавају задатке различитог степена тежине. Сами се опредељују коју групу задатака ће радити:

Група А (лакши задаци са упутствима)

1. Ако се један сабирак промени за неки број, и збир се мења за тај број. На пример: 130 + 40 = 170

(130 + 10) + 40 = 140 + 40 = 180, а то је 170 + 10

Допиши број који недостаје:

а) (130 + 20) + 40 = 150 + 40 = 190, а то је………..+ 20

б) 130 + (40 + 30) = 130 + 70 =……….., а то је………..+ 30

2. Ако један сабирак смањимо за неки број, и збир се смањује за тај број.

130 + 40 = 170

(130 – 10) + 40 = 120 + 40 = 160, а то је 170 – 10

Допиши број који недостаје:

а) (130 – 20) + 40 = 110 + 40 = 150, а то је………..– 20

б) 130 + (40 – 30) = 130 + 10 =……….., а то је………..– 30

3. Напиши како ће се променити збир два броја ако се један сабирак

а) повећа за 32, збир ће се……………………………………….

б) смањи за 38, збир ће се………………………………………..

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Група Б (средња тежина)

Користећи израчунати збир

432 + 236 = 668

на црту упиши број који недостаје:

1. а) (432 + 128) + 236 = 560 + 236 = 796, а то је………..+ 128

    б) 432 + (236 + 141) = 432 + 377 = 809, а то је………..+ 141

2. а) (432 – 148) + 236 = 284 + 236 = 520, а то је………..– 148

    б) 432 + (236 – 147) = 432 + 89 = 521, а то је………..  – 147

3. На основу прве једнакости одредити х у примерима:

а) 256 + 321 = 577                  б) 378 + 423 = 801

(256 + x) + 321 = 600             378 + (423 – x) = 791

x =………….                                          x =…………..

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Група В (тежи задаци)

1.Попуни табелу и на основу тога одговори на питања:

а б а + б  
326 412 738  
326 + 138 412 876 ………..+ 138
326 412 + 153 891 ………..+ 153
326 – 131 412 607 ………..– 131
326 412 – 163 575 ………..– 163

а) Како се мења збир у табели ако се један од сабирака повећа за неки број?

 ………………………………………………………………………………………………………………………………

б) Како се мења збир у табели ако се један од сабирака умањи за неки број?

 ………………………………………………………………………………………………………………………………

2.Користећи једнакости у првој колони табеле одреди х.

267 + 431 = 698 (267 + x) + 431 = 836 x= ………………
528 + 231 = 759 528 + (231 + x) = 800 x= ………………
321 + 463 = 784 (321 – x) + 463 = 700 x= ………………
623 + 317 = 940 623 + (317 – x) = 900 x= ………………

3. Драган је имао 678 сличица. Добио је од брата још 241 сличицу.

а) Колико је сличица имао укупно?

б) Да је пре него што је добио од брата узео и од друга Милана сличице које му је овај нудио, укупно би имао 973. Колико је сличица Милан понудио Драгану?

4.* Састави сличан задатак или постави питање.

Решења свих задатака демонстрирају се преко графофолије и ученици могу да самостално преконтролишу оно што су урадили.

III (завршни део): У овом делу часа учитељ каже деци да би било интересантно да се процени колико су, радећи сами, успели да савладају градиво. Ученицима се даје предлог да ураде мини-тест.

Мини-тест (8–10 мин.)

1. Данас смо научили:

а) Ако један сабирак повећамо за неки број…………………………………………………

б) Ако један сабирак смањимо за неки број………………………………………………….

2. Како ће се променити збир ако се један сабирак

а) повећа за 48:…………………………………………………………………………………………..

б) смањи за 36:…………………………………………………………………………………………..

в) повећа за 263:…………………………………………………………………………………….

г) смањи за 426:…………………………………………………………………………………….

3. Одреди вредност сваког израза применом израчунатог збира и само једног сабирања или одузимања:

263 + 63 = 326

а) 263 + (63 + 47) =………….

б) 263 + (63 – 51) =………….

4. Одреди х упоређујући другу једнакост с првом:

263 + 481 = 744

(263 + x) + 481 = 780

x= ………….

Како си добио x?_____________________________________

Ученици могу на графофолији да виде резултате теста и да сами преконтролишу решења, или ће им учитељ саопштити резултате на следећем часу.

Домаћи задаци: И приликом давања домаћих задатака треба водити рачуна о индивидуалним способностима ученика. Домаћи задаци могу да се задају као обавезни, факултативни или задаци на више нивоа.

Извор: Креативни центар

Аутори: проф. др Мирко Дејић; др Јасмина Милинковић ; мр Оливера Ђокић

Радионице

Уобичајен

Ауторксе радионице

Оригами жабице – Двочас ликовне културе у одељењу, 25. април 2017. године. Након једнонедељне праксе у комбинованом одељењу Јована Ранковић, студенткиња 3. године Учитељског факултета у Јагодини , испланирала је и реализовала ликовну радионицу.

Дислексија и метода којом је деца превазилазе

Уобичајен

Деци се поправљао рукопис. Родитељи су саопштавали да се код малишана усредсређена пажња задржава све дуже. Мерцених је сматрао да су те неочекиване користи последица неких општих побољшања које програм подстиче у менталној обради информација …

Извор: detinjarije.com/disleksija-i-zadivljujuca-metoda-kojom-je-deca-prevazilaze

Досада као фактор развоја детета

Уобичајен
Доктор Ранко Рајовић је један од највећих стручњака у нашем региону када је у питању рани развој дечје интелигенције, говори о факторима који утичу на развој интелигенције код деце, грешкама које родитељи праве при одгајању детета, функционалном знању и утицају савремених технологија на срећу деце.

Које грешке најчешће праве родитељи при одгајању деце?

После скоро 20 година рада у овој области, могу да групишем грешке у неколико категорија. То је када родитељи себи олакшавају и смањују обавезе око детета и решавају проблем досаде свом детету, а да не знају да је досада важан фактор развоја. Посебна група грешака је презаштићивање.

Разумем родитеље који имају пуно обавеза и онда гледају да себи мало олакшају неке ствари, али морају да знају да то може да оштети развој детета.

Дешава се да родитељи гурају дете у колицима до друге, треће или чак четврте године живота. Када их питам зашто то раде, обично добијам одговор “Лакше нам је”.

Друго, дају мекану, пасирану храну до друге или треће године и одговор је исти – “Лакше нам је”.

Такође, рецимо, родитељи по подне желе мало да се одморе. Дошли су коначно кући после осмочасовног радног времена, довели дете из вртића, а дете им скаче по глави, по столовима, столицама. Хоће да иде у парк или на игралиште. Онда некако најлакше решење јесте укључитити ТВ, где дете проналази нешто интересантно и што му окупира пажњу.

Међутим, важно је да родитељи разумеју шта се детету дешава у глави када има проблем досаде (више о томе: Дечји сат другачије куца )

Досада је непријатно стање и дете тражи да му родитељи помогну. Пре 20 и више година дете је само решавало проблем досаде тако што иде на игралиште или у парк, проналази вршњаке и игра се. Данас су ту родитељи који помажу детету да савлада проблем досаде тако што их анимирају, купују видео-игрице или играчке које дете пожели, или му организују пет различитих активности. Тако дете нема времена да завири у свој свет, да истражује, да решава проблем досаде, а оно чак и не зна шта значи реч “досада”.

Често истичете да је презаштићивање велика препрека за развој детета. Зашто је важно да се родитељи не понашају тако?

Ми смо биолошка бића и развијамо се у интеракцији са природом и морамо да будемо изложени окружењу. Дете мора да трчи, да прескаче, можда и да падне и изгули колена и лактове. То је зато што се дете у том процесу развија и повезује моторичке и мисаоне процесе.

Имам пример када су у једној школи у Сомбору родитељи петицијом тражили да се укине крос, јер дете када трчи кроз шуму може да запне за корен дрвета, да падне или да стане на неку неравнину и да угане ногу, да доживи неку тежу повреду, па да ће родитељи да туже школу уколико дође до повређивања.

Позвали су ме из школе, одржао сам предавање родитељима, тако да су већ сутра повукли петицију.

Генерације двадесетог века одрасле су уз, углавном, строже режиме васпитања, док се данашњи родитељи критикују да су превше благи. Шта је златна средина?

Тражење границе презаштићивања и строгог васпитања је заправо мудрост родитељства. Дете мора да има јасне границе које постављају родитељи. Природно је да дете покушава да пређе преко те границе, али граница је ту, па ћемо лако вратити дете. Уколико родитељи не поставе границу и дозволе детету да ради шта хоће, онда улазимо у проблем, јер дете себи не може да одреди границу. Ако ово знамо, онда уз пуно љубави и стрпљења нећемо да погрешимо.

Општа навика родитеља, чија деца одрастају уз паметне технологије, јесте да им дају телефон или таблет у руке када немају времена или начина да их анимирају. Како савремена технологија утиче на развој деце?

Нове технологије су корисне, али родитељи морају да знају да могу бити штетне ако их дете пуно користи.

Штетност је у томе што дете губи осећај времена, па може да игра и по 20-30 минута, има случајева да дете игра игрице и по два или три сата. Уз губитак осећаја за време ии недостатка досаде, дете прима преко видео-игрица стотине импулса и сваки успешно урађен задатак у видео-игрици испуњава га срећом. Онда наставља даље са игром пуно узбуђења и ишчекивања, па опет пређе нови ниво и опет је срећно. То прелази у навику и нико више не може да замени видео-игрицу.

Тада родитељи покушавају да извуку дете из тог зачараног круга. Зато је важно да се у старту дефнишу границе и да се држи тог договора.

Насупрот ранијим истраживањима, појавила су се нова која тврде да за развој интелигенције није важна само генетика, већ и окружење детета. Ви кажете да је генетика важна 100 посто, а окружење скоро 100 посто. Шта је још значајно за развој интелигенције и да ли пропуштено може да се надокнади?

Уз генетику и окружење, важна је исхрана трудне жене, као и мајке која доји бебу.

Исто тако значајна је и храна коју дајемо детету. Генетику не можемо да мењамо, али зато окружење и исхрану морамо да уважавамо.

Познато је да је формирање мозга најинтензивније током трудноће и у првим годинама живота детета. Професор Лајтман са Харварда чак и тврди да су људи фетуси до треће године, јер мозак још није завршио развој.

Зато је најважнији период за развој мозга управо тај – трудноћа и првих неколико година живота. Важно је да исхрана буде мешовита, са што мање индустријски прерађене хране. О томе се пуно тога зна и пише, али један олигоелемент је изузетно важан за повезивање неурона, а њега нема довољно у исхрани. То је јод. Управо због мањка јода у исхрани, уведена је јодизација соли, али познато је да труднице, као и мала деца не могу да уносе пуно соли.

Зато је важно да се извор јода проналази у намирницама (морски производи, јаја, млечни произоводи…), а не у соли.

Поједине намирнице могу да блокирају унос јода у организам (кељ, карфиол, кикирики и поједини лекови), па је најбоље да се јод уноси кроз минералне воде које садрже природно растворени јод.

Боље је да о томе родитељи воде рачуна док је дете мало јер се касније неке ствари не могу поправити.

Управо за родитеље сам написао књигу “ИQ детета – брига родитеља”, да науче шта је корисно, а шта штетно за развој детета у првим годинама живота.

Критиковали сте начин на који је конципирано образовање у земљама бивше Југославије. Навели сте да је наш регион међу слабијима у Европи на скали Међународног програма провере ученичких постигнућа, а то је тако јер ђаци имају слабо функционално знање. Оно је уско у вези са активностима детета, па како те активности треба да изгледају?

Оно што критикујем је недостатак неуронаука у педагогоји, јер сматрам да морамо да уводимо савременије методе и да помогнемо деци.

То значи да прво едукујемо родитеље и да их научимо које су активности добре, а које штетне за развој детета, па тек онда да научимо васпитаче и на крају учитеље.

Родитељи су често збуњени. Појављује се читава једна индустрија која нуди решење родитељима. Нуде се “проверене” методе, а нико не зна ко је то проверио, ни који је то научни часопис објавио.

Родитељи, збуњени, воде дете на две-три различите активности, а да притом, не знају шта да очекују, какав ће бити резултат, да ли је то корисно или није за дете. Нека увек добро размисле шта је корисно, шта дете воли, да ли дете радо иде на ту активност или одбија да иде.

Када родитељи ураде свој део посла, онда дете прелази у школу, па морамо да уводимо нове методе, како бисмо развили функционално знање, тј. да оспособимо дете да повезује научене информације.

Функционално знање је важно за будућност, јер већ данас можемо да видимо да пуно занимања која су међу најтраженијима нису ни постојала поре 10 година. То значи да је прироритет сваке државе да развија функционално знање и да учимо децу да повезују информације које су научили, јер од тога зависи и њихова будућност.

Често говорим да дете већ са три године, када научи свој језик (што је најтеже што ћемо научити у животу), може да ради и неке комплексније ствари кроз игру и тако активира неке мисаоне процесе и способности које му остају цео живот. Ако пропусти тај период, онда неће да развије биолошке потенцијале у пуном обиму.

Гледајте да дете буде спретно и окретно, причајте му одмалена приче, читајте им књиге, проводите пуно времена у природи, нека ходају боси кад год то могу, нека науче неке вештине (да саде цвеће, да шију, да пецају, да знају да закрпе гуму на бициклу) и постављајте им питања за размишљање.

Извор: Doktor Rajović za B92